Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 170.000 imena manje nego početkom 2011. godine. Ipak, posao i dalje čeka 735.000 građana. Nove stručnjake najčešće su zapošljavala mala preduzeća, a očekuje se da će tako biti i u narednom periodu. Poslodavci navode da su trenutne potrebe privrede za radnom snagom male i tek su četvrtina potreba od pre tri godine. Služba zapošljavanja je u proteklih 11 meseci kroz "Prvu šansu", obuku, sajmove i javne radove, pomogla da se zaposli oko 50.000 ljudi. Među najtraženijim zanimanjima su mašinski inženjeri, farmaceuti, lekari, urbanisti, arhitekte. Poslodavci su najčešće bili iz privatnog sektora, a očekuje se da će firme koje imaju između 10 i 50 radnika, i ubuduće najčešće zapošljavati nov kadar. Očekuje se da će se u narednom periodu najlakše zapošljavati stručnjaci koji se bave informacionim tehnologijama, inženjeri građevinarstva sa odgovarajućim licencama, oni koji završe elektroniku, elektrotehniku, farmaceuti i lekari odgovarajućih specijalizacija.
I u narednom periodu najlakše će se zapošljavati stručnjaci sa iskustvom, ali i oni koji su vešti u nekom zanatu. Nove stručnjake najčešće su zapošljavala mala preduzeća, a očekuje se da će tako biti i u narednom periodu.
Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 170.000 imena manje nego početkom 2011. godine. Ipak, posao i dalje čeka 735.000 građana. Nove stručnjake najčešće su zapošljavala mala preduzeća, a očekuje se da će tako biti i u narednom periodu.
Poslodavci navode da su trenutne potrebe privrede za radnom snagom male i tek su četvrtina potreba od pre tri godine.
Služba zapošljavanja je u proteklih 11 meseci kroz "Prvu šansu", obuku, sajmove i javne radove, pomogla da se zaposli oko 50.000 ljudi. Među najtraženijim zanimanjima su mašinski inženjeri, farmaceuti, lekari, urbanisti, arhitekte.
Arhitekta enterijera Jelena Đokić kaže da je po završetku fakulteta veoma brzo našla posao u struci, u oblasti arhitekture.
"Veoma kratko sam bila na birou, a što se tiče mojih kolega sa fakulteta takođe nisu imali nikakav problem da nađu posao", ističe Jelena Đokić.
Poslodavci su najčešće bili iz privatnog sektora, a očekuje se da će firme koje imaju između 10 i 50 radnika, i ubuduće najčešće zapošljavati nov kadar.
Srđan Andrijanić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da se očekuje da će se u narednom periodu najlakše zapošljavati stručnjaci koji se bave informacionim tehnologijama, inženjeri građevinarstva sa odgovarajućim licencama, oni koji završe elektroniku, elektrotehniku, farmaceuti i lekari odgovarajućih specijalizacija.
Među traženim zanimanjima su i ona sa nižim stepenom stručnog obrazovanja, pa su tako na ceni kuvari i pica majstori, zavarivači, trgovci, kranisti, rukovaoci građevinskom mehanizacijom.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da postoje generalno dva pravca. Traže se ljudi koji imaju iskustvo i koji su iskusni stručnjaci, ali i oni koji su vešti u nekom zanatu.
"Izuzetno su traženi metalostrugari i određene vrste zavarivača u Americi, mada, nažalost, zbog krize se dešava da jedan deo tih zaposlenih radi negde na crno, pa možda nije u vrhu zvaničnih lista", kaže Rajić.
U 2011. godini, Nacionalna služba za zapošljavanje stimulisala je zapošljavanje u nerazvijenim krajevima odobravanjem subvencija od 300.000 do 400.000 dinara po radnom mestu. Na taj način posao je dobilo nekoliko hiljada ljudi.